Odustajanje od studija (ni)je odustajanje od budućnosti?

Studenti izmišljaju različite izgovore da bi odugovlačili studiranje ili su ubeđeni da postoje određeni razlozi koji ih sprečavaju da privedu studije kraju. Jedan od njih je „nenaklonost profesora”. Da li znate šta je konkretno izazvalo tu vašu ogorčenost? Ne zvuči logčno – zato što su profesori loše osobe vi odlučujete da odustanete… zbog – njih? Ti profesori zasigurno nisu uzrok vašeg odustajanja, nego samo povod, „zgodan razlog” za pravdanje kod drugih...

Jeste li uopšte upisali fakultet koji ste želeli ili ste podlegli pritisku roditelja ili drugih uticajnih osoba? Jeste li pre upisivanja duboko preispitali želje, ambicije, to šta bi vam bilo zanimljivo da radite u životu...?

Neki („večiti”) studenti tvrde da su prve dve godine fakulteta „namenjene za eliminaciju” – da se vidi koliko su studenti sposobni, uporni i psihički jaki, da je studijski kurikulum tako koncipiran – da, dok broji novac za školarinu, „odvaja žito od kukolja”, štrebere od kampanjaca, buduće naučnike od promašenih ljudi. Čak i da je tako, i kasnije će vas stavljati na slične testove… Dokle biste stigli ako, kad god biste se našli u sličnoj situaciji, odustanete od onoga što želite? Kad jednom to učinite, svaki put će vam to odustajanje biti lakše... što vas neće učiniti srećnijim.

Ima i onih studenata koji su odustajali i vraćali se, duže studirali, ali ipak završili fakultet i naposletku shvatili nekoliko stvari: da s gimnazijom perspektiva nije blistava, da nije „smak sveta” ako vam ne ide – odustanite, probajte nešto drugo, završite to, s papirom će se vrata kad-tad otvoriti, a bez diplome je lutrija – taj papir stvarno mnogo znači; jer kada imate ono „diplomirani“, dobijate zaista ogromne mogućnosti zapošljavanja, uglavnom s dobrim platama…

Ako osećate da određeni fakultet nije za vas, privremeno rešenje je da upišete kurs za neki popularan poslić, poput održavanja mreža – trebalo bi da vam to brzo donese neki dinar. Tada biste radili, zarađivali i bili mirniji (osećali biste se korisno)… A onda svakako pokušajte ponovo da se  upišete na fakultet i da nastavite tamo gde ste stali…

Tada se naterajte da svakoga dana ustajete rano i idete na predavanja i vežbe. Na svako predavanje i svake vežbe. Ubrzo ćete se uveriti da je spremanje ispita tako neuporedivo lakše. Uđite u grupu na Fejsbuku i raspitajte se o svemu što ste propustili (promene termina vežbi ili konsultacija, datumi kolokvijuma i sl). Kad nemate predavanja, idite u čitaonicu. Spavajte samo onoliko koliko morate, forsirajte se koliko god možete. Nađite neki motiv. Upoznajte svoj ritam.

Dakle, prvog dana pokušajte da provedete dva–tri sata nad knjigom. Znajte da će prvi sat biti izgubljen; nećete biti koncentrisani, jer vam nedostaju navike; sve je zanimljivije od knjige… „Izmanipulišite” mozak i naterajte ga da podnese to ponovno prilagođavanje. A onda postepeno povećavajte broj pređenih stranica. Takvo „doziranje” će poboljšati vašu koncentraciju što će na kraju rezultirati i boljom pripremljenošću za predstojeće obaveze na fakultetu.

Moglo bi vam pomoći i da podelite gradivo na blokove, dajte sebi odgovarajuće pauze između njih, ali se po isteku pauze disciplinovano vratite učenju. Biće dana kad vam, uz svu volju, jednostavno neće ići… Kad naiđe takav dan, dajte sebi oduška, ali zato idućeg dana „pojurite” plan.

Razvijte samokontrolu. Ne obeshrabrujte se zbog debljine udžbenika ili skripata. Koncentrišite se na problem. Ako savlađujete oblast A, nemojte uopšte da brinete zbog toga što je oblast C ili D teška i obimna, o tome ćete brinuti kad do nje dođete… A kad dotle stignete, već ćete imati navike, motivaciju i samopouzdanje…

Nađite grupicu kolega s kojima ćete zajedno da idete u čitaonicu. „Raspišite konkurs” za saputnika na putu do diplome u grupi na Fejsbuku. Treba vam neko ko će da vas pogura, kad se dogovorite da učite, da stvarno učite. A ako i dalje ne ide, promenite način učenja ili mesto na kome učite, samo ne odugovlačite.

Ukoliko, pak, donesete odluku da se ispišete s fakulteta, nemojte čekati dve–tri godine za skupljanje hrabrosti kako biste odluku saopštili roditeljima. Sigurno će i njima biti lakše ako ih obavestite na vreme, nego nakon hiljada i hiljada uzaludno potrošenih evra. U redu, ako je prošao jedan semestar, ako ste sigurni da to nije za vas, odmah se izjasnite i odustanite na vreme. Ipak, nemojte svaku sitnicu shvatiti kao razlog za napuštanje fakulteta.

 
Tekst napisala Vanja Miajlović, konsultant za ljudske potencijale kompanije LINK group

Dodaj komentar

Ime:[*]
Nick
Email (neće biti objavljen):[*]
Naslov komentara[*]
Komentar[*]
Sigurnosna slika:
Unesite kod sa slike:
[*] Potrebna polja