Elementi tima
Veličina tima igra važnu ulogu. Timovi najčešće imaju 3 do 20 članova. U tom smislu razlikujemo male timove (2–4 ) i velike timove (12+). Mali timovi su složniji, članovi tima prisniji, više se trude da budu u dobrim odnosima. Veliki broj članova može dovesti do formiranja podgrupa, pa lakše dolazi do konflikta. U svakom timu postoji potreba za različitim timskim ulogama. Skladan broj svih timskih uloga daje idealan tim, tj. tim koji ima izgleda za uspeh. Svaki član, u skladu sa svojim osobinama i sklonostima, preuzeće i po nekoliko uloga u timu. Efikasnost tima zavisi od članova tima, koji moraju biti orijentisani na posao. Razvitak tima je dinamičan proces. Većina timova se nalazi u neprestanom stanju promena.
Prva faza u razvoju tima je formiranje. Članovi se međusobno upoznaju i pokušavaju zbližiti. Zajedničko delovanje još nije započeto. Različita znanja se ne prepliću i tim još uvek deluje razjedinjeno.
Druga faza je orijentisanje. Nakon upoznavanja i privikavanja na zajednički rad, grupa počinje postepeno poprimati obeležja tima.
Treća faza je izrastanje. Tim se sređuje i učvršćuje u skladnu celinu.
Četvrta faza je faza razvijenog tima. Zajednički ciljevi postaju ciljevi svakog člana tima. Svako ispunjava svoju timsku ulogu, usklađen je rad svakog sa svakim, a celi tim je okrenut zajedničkom cilju. Članovi tima odišu samopouzdanjem, svi su svesni timske snage.
Na život i rad svake grupe, a posebno tima, utiču grupne norme. Norme su poželjni i prikladni oblici svakodnevnog ponašanja u grupi. Norme su interna pravila, navike i običaji koji važe za sve članove. Mogu se usvajati formalnim načinom, kroz propisana pravila, ali najčešće su nepisane i poštuju se spontano. Značajne su za tim, jer određuju granice prihvatljivog ponašanja. S obzirom na uticaj koji norme mogu imati na delovanje tima, nikako ne može biti svejedno kakve su one.
Razlikuju se četiri grupe uslova koje opravdano smatramo izvorima kohezivnosti. To su:
- motivi, tj. motivacijska baza članova grupe,
- karakteristike grupe kao što su ciljevi grupe, način delovanja, ugled i dr.,
- očekivanja članova i procena da se članstvom ta očekivanja ostvaruju,
- upoređivanje zadovoljstva i koristi koje se postižu u grupi s procenom moguće koristi od članstva u drugim sličnim grupama.
Povezanost tima redovno će biti u skladu s načinom na koji ga doživljavaju njegovi članovi. Ako ih privlači timski rad i osobe koje su u njega uključene, osećaju li privrženost grupi i njenim ciljevima, i ako doživljavaju grupu „svojom“, stepen povezanosti će biti visok.
Rezultat timske povezanosti možemo gledati preko morala i timske efikasnosti. Poznato je da je moral veći u visoko povezanim timovima zbog povećane komunikacije među članovima, prijateljske klime u timu, odanosti timu i samog učestvovanja članova u odlučivanju i aktivnostima. Dakle, visoka povezanost pozitivno utiče na zadovoljstvo i moral članova tima.
I pored izvanrednog planiranja i formulisanja strategije rada u timu, skoro uvek dolazi do izvesnih problema, koji značajno mogu da poremete odnose među članovima tima, a samim tim i da ugroze konačni ishod projekta na kome tim radi.
Ne propustite obaveštenje o besplatnim seminarima!
Unesite Vaš e-mail i budite obavešteni o besplatnim seminarima, radionicama i drugim događajima koji vam mogu pomoći da nađete posao i razvijete svoju karijeru!